"Povrede su bile strašne" Neutešna majka Alekse Rakića uoči treće godišnjice od prerane smrti - detalji bude jezu

Bila sam najsrećnija i najbogatija majka, a sada sam bez sina živa, ali bez života.

Ovim potresnim rečima za Kurir počela je svoju bolnu ispovest Slavica Rakić, majka rudara Alekse Rakića (28) iz Aleksinca, koji je nastradao u saobraćajnoj nesreći pre skoro tri godine, tačnije 7. jula 2022. kada je na njega, u stanju teške alkoholisanosti, automobilom naleteo Dušan Stevanović (30). Od zadobijenih povreda njen sin koji je bio na motoru je preminuo, dok je okrivljeni prvosnažnom odlukom Apelacionog suda u Nišu osuđen na sedam godina zatvora.

Neutešna i van sebe sagovornica Kurira uspela je da skupi snagu i pred godišnjicu ispriča sve o kobnoj večeri kada je ostala bez naslednika.

- Pričala sam telefonom sa prijateljicom iz Švajcarske, a onda sam primetila da me u toku poziva zove neki nepoznati broj i to tri puta. Uporno me je zvao, pa sam se javila. Bio je to Aleksin drug. Osetila sam strah i grč, noć je i zašto me zove? Tada mi je rekao da je Aleksa pao sa motora i da je polomio nogu - priseća se drame koju su doživeli.

Kada je otišla u bolnicu kako bi videla sina, Slavica navodi da nije mogla da izađe iz vozila.

- Oduzele su mi se noge. Kao da nisam mogla da ustanem. Videla sam Aleksinog prijatelja i on mi je rekao: "Šta da vam kažem, živ je!" - rekla je ona i dodala da im je lekar tada saopštio da je Aleksino stanje izuzetno teško.

Preživeli su agoniju u hodniku bolnice isčekujući dobre vesti.

- Srce mi je tada govorilo da ga gubim. Nas dvoje smo bili jako povezani. Borili smo se, borio se i on. Molili smo se i molili... Bila sam spremna i da se žrtvujem da ga negujem ceo život samo da preživi, ali nije se izborio - kaže naša sagovornica.

Lekar im je tada saopštio da je Aleksa živ samo zahvaljujući činjenici da je mlad i što mu srce radi.

- Imam papir koje sve povrede je imao... Povrede su bile strašne. Bile su mu uništene ruke, noge, ma svi organi. Ubio ga je, ali ne samo njega nego i sve nas - navodi neutešna majka i dodaje da joj je sin bio sve u životu i da je iza sebe ostavio dvoje dece i voljenu suprugu.

- Nije izdržao. Sećam se da sam tada u bolnici tražila da mi daju nešto da me ubiju, ali nisu hteli. Nikada ne izgovaram reč da je mrtav, da je umro. Imam neku nadu, osećaj da ću ga negde sresti, da ću dobiti odgovor zašto je ovo moralo da se desi i zašto nas je napustio - očajna je Slavica.

Bol koju proživljava ne samo ona, nego i cela porodica je prevelika. Na večni počinak Aleksu je ispratilo više od hiljadu ljudi, navodi majka.

- Kada je bila sahrana ne znam kako sam to preživela. Znam da nisu smeli više injekcija da mi daju. Ne znam kako sam dozvolila da ga spuste u raku - završava potresno Aleksina majka.

Slavica Rakić osvrnula se i na suđenje koje je trajalo dve i po godine zbog smrti njenog sina Alekse.

- Nakon što se sve desilo nisam želela krivično da gonim okrivljenog s obzirom na to da ga poznajemo, ali okidač zašto sam to ipak uradila nakon 41. dana od smrti jeste činjenica da on, niti bilo ko od njegove porodice nije se udostojio ni da nam izjavi saučešće, da nam kaže neku reč utehe, iako za nas utehe nema. Dobili smo samo okretanje glave i bežanje kada bi se mi pojavili. Ljudski je bilo da nam nešto kažu, ali pošto se to nije desilo, usledilo je krivično gonjenje - objašnjava Slavica.

Ona dodaje da čak ni na suđenju nije videla neku rekaciju pokajanja za smrt njenog sina od strane okrivljenog.

- Da se ja pitam osudila bi ga doživotno. Odluka Apelacije bila je u januaru, a okrivljeni se i dalje šeta slobodno, nije još uvek počeo da služi kaznu. Ne znam kako može da živi sa tim da je pijan nekoga ubio i da se ponaša normalno.

Bonus video:

Espreso/kurir/TM